Душо моја, душичке,
Отиде ми, однема те;
Пролет мина и друг стигна,
Дьн и ноћ не дремнá, не заспá.
Душо моја, душичке,
Пролет по пролет, зима дођé;
И да спијем и не спијем,
И да појем и да плачем,
Све ми исто.
Сьг си згрћам моје време,
Старос, младос – све по ред,
Сал ми тој од Бога добро;
Не те чекам, не се надам.
Срце ћути, срце ћути.
Веселинка Стојковић
5 коментара:
Веселинка... Душа... Душица....
Па Ви сте, драги Мирославе, невероватни! Хвала Вам!
А Нада... Ех, драга Надо...
Па ове фотографије...
Поздрави Лидији, поздрави Нади, поздрави Вама, драги Мирославе!
Дьн
Исправљено...
Поздрав!
Хвала Вам!
Постави коментар