 |
| * 30. октобар 1934 † 08. децембар 2000 |
Све је супротно него у песми Константина
Кавафиса „Чекајући варваре“
Запита се једном стари проницљиви поета Кавафи:
Шта чекамо овде на Агори окупљени?
У хору му одговарају његови Хелени заморени:
Треба данас варвари да стигну!
Варвари су некада били уљудни посетиоци Медитерана
Жељни пространих тргова и сазнања цивилизацијских
Скоро стидљиво пристизаше пред капије Пропилеја
Једва се чекала њихова појава
Не бил се крвно освежили запуштени нараштаји полиса
— живот да учине чудеснијим —
Та узајамна жеља спајала их радо
На крају, исцрпљени од чекања на бедемима
— кад се сасвим смирило на Гори —
Доспе грађанима коначан поражавајући одговор:
Неки су људи стигли са границе
И рекли да варвара нема више!
А, нама Србљима, ових дана варвари пристижу у таласима
— Цело ово пролеће, и ноћу и дању најављују их сирене
Пале нам ватре неумице и несанице
Хоризонти од модерних варвара бљеште огњевима
Из тмице ноћи појава су костретна
Компијутерском укрсницом дижу пуор до небесах
Гледам призор са Куле звездарске
— сличи мојим сликама са летом балвана
Просипају западни варвари усрдно смртне товаре
Обично зором вукодлачки се привуку
Невидљивим јарним колима из Библије, изроњавају
Док се Србљи још буновни тегле по простиркама
Ови, атлантски варвари, неки су посебни освајачи
Скоро сваки пут прецизно најављују свој долазак
И ми знамо, уз њих, шта ће нам ноћас зарушити
Са зебњом их очекујемо у мислима расточним
Навикнути, сасвим, са треском бомби да заспивамо
Два и по месеца најављују нам раном зором — бомбардан!
Одиста, чудни неки варвари се појавише
До темеља нам руше, наумљено им
А онда се огласе поруком како нас, кођаги, воле
Играју улогу Милосрдног анђела
А успут сеју смрт Апокалипсе из Предања
Гађају нас из челичних птичурина, онаоколо
Просипају отров по нашем осведоченом Пупку Планете
— Сербији драгој
ношеној под топлим пазухом од памтивека
Траже бљутави да постанемо, вавеки
Од наказа, одозго, пресољавани
Празнећи увек наше саборске утрине и тргове
Некад су варвари, кажем, дочекивани са жудњом
Јер су скоро редовно били питоми Сораби са душом
— Они су ипак били неко решење —
Опоро закључује поета са југа
Наши, данашњи, сеју нам касетиране бомбе изнад глава
И траже да их уснимо као ослободиоце
Започета 24. априла
Завршена 9. јуна 1999.г.
Милић од Мачве
Нема коментара:
Постави коментар