 |
Једемо туђ живот, да би живели.
Крменадла самоубица с покојницом купусом.
Јеловник је некролог.
Чак најбољи људи
морају да прегризу, сваре нешто убијено.
да њихова осетљива срца
не би престала да куцају.
Чак најлирскији песници.
Чак најстрожије аскете
жваћу и гутају нешто,
што је расло.
Тешко ми је да то ускладим с добрим боговима.
Само ако су лаковерни,
ако су наивни
сву власт над светом су предали природи.
Она, суманута, глад нам намеће,
а тамо где је глад,
тамо је крај невиности.
Глади се сместа прикључују чула:
укуса, мириса, додира и вида,
јер није свеједно која су јела
и на каквим тањирима.
Чак слух учествује
у томе, што се догађа,
јер су за столовима неретко весели разговори.
Вислава Шимборска
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар