 |
Срео сам пјесму голу и босу
Видим да бјежи од зла и пакла
Блиједа је као испрана крпа
Ожиљке носи дно је дотакла
На трулеж неку сва се осјети
Задах из уста вирусе шири
Болест је тешка уз зид притисла
Свјетлост јој смета па зато жмири
О пјесмо мила гдје ти је душа
Куца ли срце или је стало
Отров душмански и чашу жучи
Испићу само за пјесме мало
Како да пјевам о јаду овом
Стихове које неуки пишу
Мајстори што су писати знали
На жалост нашу више не дишу
Видим да вр'јеме за пјесму није
Пјесме одавно ни у сну нема
Док гавран гаче страдање слути
Јаук се људи велики спрема
Ђуро Чавић
 |
Нема коментара:
Постави коментар