 |
13. август 2014.
Косим траву између нових малина. Ведро. Сиодим на Дивљаку да узмем пошту. Хучи мутна Морава. Газдарица „Југотрејда“ каже да још не исплаћују. Треба да се донесе уверење о држављанству. Прошлогодишње не важи. Све чине да што касније плате. Стара прича. Претопло... Буја трава, као да је хемија подстиче. Ускоро ће нам давати хемију против хемије. И тако све док не затрујемо земљу а онда ћемо све поново. Читам Андрићву приповетку „Мустафа Маџар“. Свет је пун гада, каже Мустафа.
Мирослав Тодоровић
 |
Нема коментара:
Постави коментар