 |
Док чекаш мене А од мене ни трага ни гласа
И шћућурен твој крик пољем копни
И јечам таласа…
Из очињих опни букет суза дозрева
За корак што кроз тишину оклева
Па бих да порекнем да те икада љубих
И своје кости међ` твоје грејах
Када студен крене
Низ векове студене
…Без лица и броја
Док чекаш мене А од мене ни трага ни гласа
У час из часа душу прогањам
Али залуд
Залуд
Још те сањам
Земљо моја
Станимир Трифуновић
/…ИЗ НОВОГ ПОКОСОВСКОГ ЦИКЛУСА/
 |
Нема коментара:
Постави коментар