 |
Узлеће длето, госту бојажљивом
Танану машту чува и греје,
На постољу шире се телесно и живо
Она и град и сумрак и алеје.
И живот и смрт, стварање, достигнуће,
Хефесов рад и божанствено слово
Сво кружење природе на тренутак ће
Замрети и заживети у глини наново.
Бунтовни дух, опет не досаде ради,
Своју ће судбину бирати другачију,
А силна рука образује и гради
Самоуверено земаљску материју.
За трен јави се уметност неодољива
И као да је са очију копрена пала,
Незадрживо продиру осећања жива
Из дубине сировог материјала.
Дошапнуће ти превртљиви Мефистофел
Из каквог се теста Адам створио,
----------------------------------------------------
Дао би живот кад би мраморни профил
И нежни ти увојак мраморни оживио.
Асел Омар
/Прijевод: Светислав Травица/
 |
Нема коментара:
Постави коментар