* 22. април 1899 † 02. јул 1977 |
Земљо, теби сам благодаран –
За злу даљину, грудо, хвала!
Пун тебе а ти ме прећутала,
Па сам са собом разговарам,
И у тој причи сваке ноћи
Душа се пита шта то наста –
Бука безумља из немоћи,
Или музика твога раста...
Владимир Набоков
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар