 |
Зашли су по пољима
Стуштили се низ улице
Запосели тргове
Упали у наше домове
Нахрупили у школе
Наднели се над наше обале
Опколили наше цркве
Ушли у испразне биртије
Уз зид нас притерали
Наше руке испразнили
Наше достојанство погазили
У наша срца унели стрепњу
Узаптили наша имена
Очеве од деце одвојили
Дечаке у колоне угурали
да очевима и браћи срца изгоре
Немошћу су прекрили наше дисање
покору смртну су у наше речи
У наше погледе
унели
И ми корачамо
Низ падине таме
Ка обалама стикса
Ка долини мртвих
Ка нашим настојатељима
Ка очевима очева наших
Који нас гледају и не могу
Да познају да ли ико памти
Овакву смрт
Од које ми страдамо
Јован Зивлак
/Преузето из ЛЕТОПИС МАТИЦЕ СРПСКЕ, Год. 188, Књ. 490, св. 4-5; Нови Сад, октобар-новембар 2012./
 |
Нема коментара:
Постави коментар