 |
„И дође ми да пољубим једним пољупцем
Све што се рађа и живи под овим топлим сунцем“
„Пољубац“ ПАУН П.
Ако се заиста воли побеђује се време
И тиме помера крај, пробао сам
У младости, успевало ми често да време померим
и сусрет са животом изгледним и подношљивим...
Одгађање краја у џелатовом је закашњењу.
У сусрету самном често је преварен... да ли ...?
Са искреном намером ил`је кушња само:
Да ли је зависник од нечијег краја?
Таман кад маску своју намиче за промену
Сад већ опробаном стазом, лудо зароним,
Волим, заборавим тужне тренутке,
Померам казаљку свога пешчаника, радујем се трену...
Намакнем осмех, оружје опробано, давно
Ругам се маскама џелатовим у по ноћи
И дању, када волим страсно дивну башчу своју,
Комшијино добро јутро, малине усцветале,
Вишње као младе, што пчеле маме...
Пожелим тада Сунце, пчелињи пој
Дечији плач у рану зору, пожелим свима
Да с јарбола туге сами заставу скину.
Мај 2016.
Душан Ђорђевић Нишки
 |
Нема коментара:
Постави коментар