среда, 1. јун 2016.

Твој брат Појежански

Роде мој
како да те питам како си
кад знам да ниси добро
како да те погледам и кажем помаже Бог
или добра дан кад знам да ти добри дани
не долазе а ноћи тешко и споро пролазе
како да те утјешим кад бол није умино
зашто да се ухватим и радост у срце
твоје донесем
да барем мало предахнеш
и санак сниваш
о прољећу
на Дањиштима
стрињиштима
пропланцима и да се воде
са Уставе напијеш
и све муке разбијеш

Нисам мислима и памећу моћан да те умирим
да ти бол смањим и радост у душу унесем
али знај да те истински и братски волим
и да ми јутра тешко падају кад твог
прилога на екрану нема

Зато преброди и издржи
много си свима нама потребан
и не тугуј
пјевај кад до пјесме није
и не ћути пиши и ''лај'' на све
само да ти бол умине

Савко Пећић Песа

1 коментар:

Vlasta Mladenović је рекао...

Мелемне речи, брата у Христу, Савка Појежанина, ретког песника и човека, искреног, саосећајног.
Даће Бог да услиши молитве наше.