 |
У спомен нашим прецима
Глас звона са звоника нас призива
Свечано у храм Господњи да крочимо
И с љубављу од првог часа
Да се помолимо
Да ускликнемо име Његово
И попричамо о бојама живота и смрти
О тамновању и превирању
О страховима и сумњама
О омјеру снага
Замасима крвника и ропцу жртви
О лому братских и сестринских душа
У завичајном колориту појежанском
О копцу о јастребу о орлу
И гавран птици
Који бдију гордо изнад облака
Изнад поља изнад њива и дворишта
О легендама прошлих времена
Сапатништву наших предака
У вјетровима пакла ратних година
И окупација
О немању и посту
О испосничким молитвама
О анђеоској чистоти и Божанском лику
Невиности и безбрижности дома
Једноставности и скромности
У породичном кругу
Окупљених око чанака с качамаком
Уз кућне иконе уз Славске свијеће
Уз мирис тамјана уз босиљак и кољиво
Да заједнички забиљежимо прве бразде
Прве мразеве прве сјетве и жетве
И упишемо у календаре све о ћилиму
О пређи о гребену и преслици у запећку
О плетећој игли и значају вретена
О жаморењу и жуборењу изворске воде
Суштини стварања и умирања
Кад дјетлић зачекића стару јабуку
И обзнани градњу свога дома
А ћук се огласи злокобно ноћу са магазе
Да убиљежимо
Са одушевљењем и ревношћу
Да се не забораве цвјетови божура перунике
Ројеви пчела мириси милодуха
Мириси меда и смоле
Да се не забораве винови чокоти увијени
И испреплетени
И ритам устаљених обреда неких
Из давних времена
Као што је бацање угљевља преко главе
У сумрак по повратку кући са сахране
Да забиљежимо о злу и прогонима
О присилним уранцима и одласцима
О искапалом воску
О нашим гробљима и црним барјацима
Очевим грубо изреченим ријечима
Мајчиним и сестриним сузама
С вјером у Господа да будемо људи
Као што нам преци
И будемо пјесници усамљени и њежни
Јер нада је та која посљедња умире
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар