 |
| * 26. децембар 1939 † 01. септембар 2003 |
У збијеним редовима,
леђа уз леђа, хорда
заборављених гордо
окренута према зиду.
Једини смо посетиоци
поподневно сунце и ја.
Са глобуса у углу
испаравају мора.
Жути телескоп на стативу
већ три столећа зури кроз прозор.
Каква жудња за девојком
која замишљена
загриза јабуку.
 |
Дете гледа кроз прозор воза.
Кад види мост, каже, мост.
Кад види димњак, каже, димњак.
Каткад каже само: ено, тамо —
и упре прстом у окно.
И све је тачно.
А она сила придева
у мојој глави
постиди се
своје сувишности.
Рајнер Малковски
/Обадвије пјесме преузете из АРТ032, Ревија за културу, Година XVI, Број 28-29; Чачак, 2014. — Пријевод: Драго Тешевић/
Нема коментара:
Постави коментар