 |
Не плачем само с болом свога срца
Рад земље ове убоге и голе;
Мене све ране мога рода боле,
И моја душа с њим пати и грца...
Овдје у болу срца истрзана
Ја носим клетве свих патњи и мука,
И крв што капа са душманских рука,
То је крв моја из мојијех рана...
У мени цвиле душе милиона...
Мој сваки уздах, свака суза бона,
Њиховим болом вапије и иште...
И свуда гдје је српска душа која,
Тамо је мени отаџбина моја
Мој дом и моје рођено огњиште...
Алекса Шантић
 |
Нема коментара:
Постави коментар