Жаром затамни у предвечерје твар,
и очи: блуду ли, пагуби на руб
ил’ скрушењу.
Исполин анђео
силовито над крововима затруби.
И не виде га, жарки стуб,
и не чују.
Он труби, труби
у предвечерје страхобни руб.
И видим,
само што пагубом не букне
кужна олуја.
И чујем,
само што страхобно у складу не захори
Алилуја.
Момчило Настасијевић
Нема коментара:
Постави коментар