Јутро, сто, божури, папир, шоља чаја:
акација бела за окном, сав простор.
Научих да живим, не приметив, с краја,
ни своје учење — у суштински простом.
Преживех похлепу младог доба, талас
стида урођеног сиромаштва, глад.
Хвала, данас нисам богаљ ни будала —
жеља моје просте потпуно су, сад.
Мало речи ноћних на столу, у блоку.
А нов дан у окну — велик испод неба!
Већ то беше. Тако биће, хвала богу:
ништа више, само што за душу треба!
Сергеј Шелковиј
/Пријевод на српски: Владимир Јагличић/
ISBN: 978-966-372-466-9 |
Нема коментара:
Постави коментар