 |
У топлом сјају ваше цветне зоре
Губе се ко и врхови мачева
И звезде, смртно блед им лик не снева.
Но зоре ваше док још ватре горе
Из запада крвава се разлева
Ко зора ваша ведрог плама море.
И два та плама лепши плам још творе:
Са зором вашом запад ваш се слева.
Најдивније блистање сад се расу,
И једна ружа тек небеса сва су —
А звезде две у њима сене губе:
Ваша се, ево, златна звезда спаја
Јутарња са вечерњом сред тог сјаја,
Ко врхови мачева да се љубе.
Аница Савић-Ребац
 |
Нема коментара:
Постави коментар