 |
Нисам те пронашао
Ти си растао
Као што ја растох
Од дана мога рођења
Ти кожо година
И годишњих доба
Једанпут мека као сомот
Други пут тврда
Ти мој завоју
Са променљивом површином
Хтео бих поново
Да те разоденем
Наших песама постељо
Које се скривају
у леденим одајама
Ти си се тако распрснуо
И мене си такође
Отворио:
Показујем ране
Мада носим одећу
(Коју могу да променим)
Ти ниси кошуља
А увек се изнова белиш
На плоду моје мајке
И ослобађаш
Заметак бића
Бенедикт Дирлих
/Препјев са лужичкосрпског: Мићо Цвијетић/
 |
Нема коментара:
Постави коментар