 |
Враћам се изведрицама..
Пауну Петронијевићу
Спознао је за живота удаљеност
неба и правде од земље и људи.
Туге је било више од сунца
и разливене михољске топлине
уместо снега, али,
све је у трену...
Спознао је прекинуту радост, певао
драгој, опчињен прелом и реком бистром,
о здрављу као у бајкама је сневао,
драгој, ипак, сањане ријечи обојио сетом.
Закаснели одјек "поплава у Поморављу"
у стих долази без риме и градива,
за изведрице твоје, песничком нам слављу,
за спој нас свију, за песничког дива.
Душан Ђорђевић
 |
Нема коментара:
Постави коментар