* 28. јул 1910 † 06. мај 1997 |
У три ујутру у пустој улици
срео сам Дилена Томаса,
за кога тврде да је мртав,
додирнуо сам га скоро руком.
Питао је зашто се и словенски песници,
анархистички обрасли тугом,
убијају.
Казао сам да су сви коначни
одговори код Шекспира,
који је певао да и лупежи
имају љиљански белу џигерицу.
Али смрт нема никакву власт.
Патња и увреде имају моћ.
Зато се отварају ноћу
у млечној безазлености тела
речи к’о арсеник
и разједају горућим безданим устима.
Али
смрт нема никакву власт.
Душан Анђелковић
/Из књижевне заоставштине/
Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар