 |
Љубић гледа с висине на Савуриште
Мотајица се увукла у Саву
и тек мало се помоли у даљини
све је шкрто и посно на Савуришту
на омору мирише
ујутру грије а поподне пржи
травке се боре за мало простора
да се плаветнила небеског нагледају
Док са Влашића вјетар врата отвара
у ширину која пуца преко Крњина
планински зов је недозван
са Савуришта вријеме се провиди
и може се завирити у прошлост
гдје се сусрећу преци из давнине
који у сјенима пролазе поред тебе
На Савуришту је мало рађало
али се у Иловачу сиромаштво увијек сијало
да суша удари вјетар поломи
и травке да ничу и миришу
ту су наши родови и плодови
стољећима живјели и опстајали
Данас над Савуриштем црне вране
гаком надлијећу а вријеме нестаје
Савко Пећић Песа
 |
Нема коментара:
Постави коментар