 |
| * 09. мај 1952 † 15. јун 2010 |
Седим у сличној соби.
Ко зна која је јесен?!
Олињало ми је срце.
(сутон под челом занесен)
Пожутели ми прсти,
од дувана и туге.
Живот ми је отео тебе,
а није ми дао друге.
Скрцала си ми кости.
И ујела ме за душу...
Сада, под кишама сурим,
жеђам љубавну сушу!
Отупели ме снови,
очњаке док оштри чама...
Лајем на звезде, теби -
ти не разумеш, Ана...
Променила си се и ти!
И ти, уз људе друге.
Чак су и рођачки пољупци
на пречац, добили зубе.
Да! Тако нам је сјајно,
да се сложиш на теме.
И само су птице још нежне -
(ипак је сурово време)
Зато прећуткујем риме
и мамурлуке бројим,
кад осетим да волим,
напишем: "Ја се бојим!"
Да! Откотрља ми младост,
низ душу суза слана.
Јесен је! Јесен је! Јееесен!!!
Зашто смо жути, Ана?!
Петар Јевтовић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар