 |
Око мене није мир
Него наличје ваше неосетљивости
Много длаке за мало дрхтања
Кожух надут од празнине
Испадох себи прво из ока
Ко угојена, досадна суза
Крмељ који сија непотребно
Видљива стварчица
Затим из коже
Гневан ко рапсод паликућа
С нејасним боловима
И несаопштеном неправдом
Сав од прећуткивања и отеклина
Да ме је такла реч
Засекло
Разбијено огледало
Отекао бих сав, низ одводни сутон
Иза великог зида и мале папирне шаке
Распет бих освануо на ребрима тучане решетке
Град би био мој
Ненасељен ко срце
Радивој Шајтинац
 |
Нема коментара:
Постави коментар