Моја се мачка умива
Левом шапом,
Опет ће нас запасти какав рат.
Јер, то сам приметио,
Кадгод се умива
Левом шапом,
Осетно расте међународна
Затегнутост.
Како ли она види
Свих пет континената?
Можда се настанила
У зеницама њених очију
Свештеница-пророчица Питија,
Она која ти зна да предсказује
Целу целцату историју
Без икакве интерпункције?
Дође ми да заплачем
Кад помислим да ја
И небо са душама које сам на леђа
Привезао
Зависимо, у крајњој линији,
Од хирева једне мачке!
Бежи те мишеве хватај,
И не разбукти ми
Светске ратове,
Ђаво те однео,
Смрдљивице!
Марин Сореску
/Пријевод: Јулиан Риста Бугарију/
Нема коментара:
Постави коментар