Што ми то чекамо, на тргу окупљени?
То барбари треба данас да стигну.
Зашто је у вијећу сав посао стао?
Зашто вијећници сједе, не доносе законе?
Зато што ће данас стићи барбари.
И какве сад законе да доносе вијећници?
Барбари, кад дођу, доносит ће законе.
Зашто је наш цар устао тако рано,
И зашто сад сједи пред највећим вратима града
На пријестољу, у гримизу, са круном на глави?
Зато што ће данас стићи барбари
и цар сада чека вођу њихова
да га достојно прими. Спремио је за њ
чак и повељу. У њој му поклања
титуле многе и наслове.
Зашто су конзула два и претори наши данас
изашли у скрлетним, златом везеним тогама?
Зашто наруквице носе с толико аметиста
и прстење с толико блиставих смарагда?
Зашто данас носе драгоцјена жезла,
с интарзијама сјајним од сребра и злата?
Зато што ће данас стићи барбари.
А такве ствари забљескују барбаре.
Зашто говорници врли не дођу ко увијек
да говоре држе, да кажу што имају рећи?
Зато што ће данас стићи барбари.
Њих гњаве реторика и говори јавни.
А сад, што значи ова нелагода нагла и ово
комешање? (Како су се само лица уозбиљила!)
Зашто се улице и тргови изненада празне
и зашто се враћају сви кућама, у мисли задубљени?
Зато што је ноћ, а барбари нису дошли.
Дошли су само неки људи с граница
и веле да барбара више нема.
И сад, што ће сад бити од нас, без барбара?
Они су били какво такво рјешење.
Константин Кавафи
/Пријевод: Антун Шољан/
Нема коментара:
Постави коментар