Мирослав Б. Душанић: ПУТАЊА УМИРАЊА & ВРЛИНА РАСТАНКА

ПУТАЊА УМИРАЊА 
& ВРЛИНА РАСТАНКА

    Песма је камени гроб.
    Ти се сам распни
    и сиђи у њега, ако знаш.
                     Новица Тадић

1. Немилост

Са Бријега јак Вјетар
Прсти ми се коче

И ова Ноћ је хладна
И Мјесечином 
Обливена

2. Јади

Сањам комаде Неба
И Звијери
Како се са Запада
Искрадају 

Из чељусти им базди
Узаврела Крв

3. Осврт

Гомилају се нове Слике
И Утисци

Од толико Стварности
У Глави ми и у Грудима
Постало тијесно 

4. Бреме

На пропутовању сам
Као неспокојни 
Пјесник

Са мном Бол и Хаос
Носим и свој Крст

Кад куцне Судбе час
Скачем у Свјетлост

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

У ТАМИ ВИДИ СЕ СВЈЕТЛОСТ
(Мирославу Б. Душанић)

Мало је за један дан лептировог сна отићи у таму свјетлости 
Сједи и отпочни док слушаш пијев птица и осјећаш околину 
још увијек ватра ће те гријати и у тами видјећеш свјетлост

Немој ломити кољена ни шаке савијати у загрљају змије
Почни лајати на мјесец и опусти се до небеског свода
Баш те брига што се зрикавци вечерас неће парити

Отиђи до првог стуба неонског свјетла у тами поред пута
попишај све испред себе и отреси страх да те неко гледа
кроз мјесечину у којој топли душек осјећаш на кревету

Кради сваки дан и сунце скини с неба нека врелином шаке
облије моћ твојих можданих вијуга у допирању на вјетру
све до извора и свог краја гдје си на земљу први пут стао

Заиграј коло вилинско срце извади из њедара и скачи
док те ноћ не прође и нови дан у свјетлости престане
да би хладне и промрзле ноге гријао трљајући рукама

Ма пусти крају шта говере и на рецептима пишу
Све док постојиш зер те неће ујести нити уморити
А кад вријме дође сви ћемо кончно лећи и одморити

Савко Пећић Песа