 |
Фруло, што дах мој радосни
жално у дољи разлеже?
Да л' што пастири помрли
тобом призиваху драгу?
Ил' жал се стани у мени:
с неба ме стрела ранила,
тамна ме земља печила,
те песма ми је сузицом
и капљом крви кићена?
Ил' дах мој кад протече,
жал те за одбеглом тајном?
Момчило Настасијевић
 |
Нема коментара:
Постави коментар