Гледам старе слике на зиду
На њима ми ликови блиски
Не чујем глас мог пријатеља
Сам читам његове стихове
О искуству и судби човјека
И осјећам јаке ударе вјетра
Како ме нагло запљускује
И тугујем због велике олује
Која и мене отисну у свијет
И направи бескућника
Мирослав Б. Душанић
189
Очај
Очас низ низбрдицу!
Нек не ломи, нек се ломи.
Веселинка Стојковић
(Минијатуре)
Олуја
Олуја
Не смирује се планетна.
Ђаво, Бог, ил' Човек?
Веселинка Стојковић
(Минијатуре)
Бескућник
Песник може л' бити?
Кућа су му срца наша!
Веселинка Стојковић
(Минијатуре)
Слике
Старе на зиду...
Бејаше пролеће, јесен стигла...
Веселинка Стојковић
(Минијатуре)
Пријатељ
Најбољи смо сами себи.
Да знамо, да јесмо...
Веселинка Стојковић
(Минијатуре)
Ђердан
Ђердан
Речи, ђердан слике…
Времену вечном око врата...
Веселинка Стојковић
(Минијатуре)
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
11 коментара:
Очај
Очас низ низбрдицу!
Нек не ломи, нек се ломи.
Примијетио сам да се "родила" још једна "Минијатура"...
Долетела.
Хвала!
Олуја
Не смирује се планетна.
Ђаво, Бог, ил' Човек?
Бескућник
Песник може л' бити?
Кућа су му срца наша!
Слике
Старе на зиду…
Бејаше пролеће, лето лети...
Пријатељ
Најбољи смо сами себи.
Да знамо, да јесмо…
А ви нанизасте као ђердан...
Мени преостаде једино да допуним/попуним блог...
ПОЗДРАВ!
Хвала!
Ваше је ЛЕТО.
Ђердан
Речи, ђердан слике…
Времену вечном око врата…
Постави коментар