 |
| Манастир Драговић (стари) |
Научио си и под водом да дишеш
Није ни чудо да су ти израсле пераје
Час си под водом
Час на земљи
А понајвише на небесима
Гдје ти, крај Господа, и јесте мјесто
Јер, како записа љетописац:
Од свих манастира
Драговић је среће најхудије
Око тебе глуво коло
у ритму дјевојачких ђердана
И мук језера, кад коло стане
У води се умивају околна брда
На чијим лицима остају сјенке
У водену гробницу сахрањених села
У ушима им одјекују таласи потонулих звона
Свете Петке, Мале Госпе и Светог Јована
Сјај иконе са дна муљног зари
И у ноћима без мјесечине
Само је слијепи препознају и о томе ћуте
Иако им вјетар упорно око усана обиграва
Небојша Деветак
Нема коментара:
Постави коментар