 |
Хана је, господо, била
ванредна Халејева комета.
прохујала светлост на корзоу сенки.
а ја сам само кнез Потемкин,
слепи путник времена
и капетан света.
била је цвет уденут у брокат
који уверљиво пада на крају чина.
месечина у измаку плаве магле
и врелини лаке пене.
а ја — заточеник тих чини,
ни не знам да ли је
била за мене таква раскошна светлост.
Тони Пердић
 |
Мирослав Б. Душанић: На фотографијама Матеја и Јерг у шетњи
Нема коментара:
Постави коментар