 |
"Дан који није требало да сване."
Све је било склоно паду,
стари деспот Ђурађ
није више видео наду,
затворен у смедеревске куле
попут буле,
чекао је турско ђуле.
Шта је могао,
споља све јачи таласи Дунава,
унутра Бранковићи
на Бога хуле,
једни хоће под Турке,
други под Угаре.
Полако, тамнио је
и последњи жар,
претварајући се у угарак,
срце више бој не бије,
угасило се светло Србије.
Власта Младеновић
Нема коментара:
Постави коментар