 |
За једног од мојих рутинских посјета
Племетини, саопћили су ми,
уз каву, да је још једна кућа
спаљена преко ноћи.
Захтијевао сам да видим рушевине.
Вјеровао сам да је с палежом
готово, да људи
сада живе у миру.
Та кућица је стајала осамљена на рубу предграђа.
С друге стране пространих поља
видјела се скупина албанских кућа.
Роми су са страхом гледали у том смјеру.
Била је то мала кућа са свега три собице.
Одјећа и покућство су били разбацани уоколо.
Кров се срушио на под куће.
Ватра је још горјела из дрвених греда.
Док сам се повлачио због несносног
воња горућег смећа,
на стази сам пронашао
једну златну ципелицу с високом потпетицом.
Направио сам фотографију те ципеле,
али је нисам узео.
Знао сам да се та Пепељуга
никада неће вратити
Паул Полански
Нема коментара:
Постави коментар