Матеја Душанић |
Мило моје
међ непоменкама
не смем име да ти поменем
Нит да запевам нит закукам
а чуло би се на све четири стране
и све би стануло ко што вода стане
и све би пробило потпоре и преграде
Мило моје
ћутање око врата воденично камење
а ја не смем ни о том’ да проговорим.
Нада Петровић
Сара Душанић |
1 коментар:
Песниче хвала од срца. Пратеће фотографије су тачно ухватиле трен између удаха и издаха.
Постави коментар