 |
Јад и чемер по нашим кућама
А силан не мари што смо постиђени
Што нас ране и ожиљци муче и проказују
А ћукови сваке ноћи кликтајима страше
У низу драмских сцена одузимају нам снове
Муче нас потајним болестима
Опустошили нам душе
Изрекли казне за непознате злочине
Само да нас унизе пред дјецом и очевима
Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар