«Тренутак времена у чистом стању води
оцеловљењу бића, употпуњењу личности...»
Онај си који Сунце призива
И чува од смрти до следећег рођења
У вртове ноћи пресађујеш звезде
Мирисима тајним омамљујеш Творца
Водама тамним враћаш невиности
Пушташ да кроз срце крштене потеку.
Ти и не дишеш — то звезде трепере
И свемир је ритам твога крвотока
Проговориш ли — полетеће птице
Изван овог неба, изнад наших снова
Додирнеш ли — на вечност нас сводиш
На Еден, на Логос, на Почетак
— јер си Светлост, јер си Љубав
Ти познаш тајну — где је зачетак
И умеш рукама обујмити бескрај.
Волшебниче, Лучоношо, Звездознанче,
Изван тебе ни свет не пребива
— Ти си сâм Смисао, одговор и сврха!
Марија Јефтимијевић Михајловић
Нема коментара:
Постави коментар