Милан Грбић: Ја сам онај коме се суди

ја сам онај коме се суди
знам где ломи се брег
са ветром под заставом
стојим и сада
а ко зна где је одред мој
истину причам
рођени криве
кажу крив је легион твој
уснулих ратника
што кроз ноћ плове
застрашујући лажове
поготово када је ноћ
тишина је тиха
а савест већ урла
опет у ланцима жели ме мртви строј
неће вам проћи железне главе
газим вас чизмом
погледом дробим
мачем својим крећем у бој
мушица пуно отровног роја
хоће да гуше
постати нећу њихов сој
име је било остаће биће
нисам сигурно прости конвенционални број

Милан Грбић

Мирослав Б. Душанић: Графити и мурали (Хамбург)