Auszüge aus dem Gemeinschaftsprojekt: Stadtlieben

© by Andrew: Павловская больница

ich ertrank - in sehnsucht nach dir

steckte

bis über die lippen fest

unberührt..?

- bliebst du stumm

antworten gab es nicht - nur

langatmigwiederholende: kein anschluss
unter dieser nummer

Elsa Rieger

© by Andrew: Таракановский Форт

damals war ich natürlich jung - auf ein paar tage

kam es nie an - bevor sie verwelkten

so viele warteten auf mich

das liebeswort zwischen den nächten

oberflächlich - zerstreut

nicht einmal dein name

blieb in erinnerung

seit damals viel sand im wind verwehte

täuschte mich - der herbst stürmt

wirft die sonne raus und so kalt ist hier

so kalt um das herz

Miroslav B. Dušanić

Alexander Puschkin: Die Hauptmannstochter

Zu verbannen Liebeswehe

Bin ich oftmals jetzt allein,

Denn ich meide Maschas Nähe,

Um aufs Neue frei zu sein!

Doch die Augen, die mich banden,

Gehen nicht aus meinem Sinn,

Mein Verstand kam mir abhanden,

Ach, und meine Ruh ist hin.

Sie erkenn denn meine Schmerzen,

Mascha, und erbarm dich mein;

Sieh die Pein in meinem Herzen,

Rette den Gefangenen dein.

Хајнрих Хајне: Шта хоће та усамљена суза?

Was will die einsame Träne?

Was will die einsame Träne?

Sie trübt mir ja den Blick.

Sie blieb aus alten Zeiten

In meinem Auge zurück.

Sie hatte viel leuchtende Schwestern,

Die alle zerflossen sind,

Mit meinen Qualen und Freuden,

Zerflossen in Nacht und Wind.

Wie Nebel sind auch zerflossen

Die blauen Sternelein,

Die mir jene Freuden und Qualen

Gelächelt ins Herz hinein.

Ach, meine Liebe selber

Zerfloß wie eitel Hauch!

Du alte, einsame Träne,

Zerfließe jetzunder auch!

Heinrich Heine

Шта хоће та усамљена суза?

Шта хоће та усамљена суза?

Само ми погледу смета.

У оку је остала момe

Од давно минулих љета.

Имала је многе сестре сјајне,

До посљедње нестале су редом;

Нестале су у ноћи и вјетру,

С радошћу мојом и биједом.

Као магла нестале су такође

И плаве звјездице,

Које су ми све радости и биједе

Насмијано гнијездиле у срце.

Ах, и моју љубав тако

Вјетар је са собом уз´о!

Нестани и ти већ једном,

Стара, усамљена сузо!

Хајнрих Хајне

/Препјевао: Мирослав Б. Душанић/

Miroslav B. Dušanić: Am Leben

Savko Pećić Pesa: Krovinjara

Am Leben

Ich lebe noch

nicht so einfach

ein wenig

leise

von Kollaps

zu Kollaps

in der seltsamsten Stille.

Miroslav B. Dušanić

Pero Vaslić: Put kroz šumu

© by Pero Vaslić - Put kroz šumu

Miroslav B. Dušanić: Der stumme Schrei

© by Jens W. Schulte - Der stumme Schrei

Der stumme Schrei

und still am boden liegt

das letzte mal nackt

in diesem zimmer

das blut tropft

die welt nimmt kein ende

das blut tropft

die welt nimmt kein ende

und still am boden liegt

das letzte mal nackt

in diesem zimmer

das blut tropft

die welt nimmt kein ende

das blut tropft

bis auch es zergeht

die welt nimmt kein ende

Miroslav B. Dušanić

Musik der Sinti und Roma in Europa

Wuppinger & L’orchestre Europa

Inspiriert von musikalischen Reisen durch Mazedonien, Italien, Frankreich und Spanien bis hinauf nach Lettland gründete Frank Wuppinger 2003 das „Orchestre Europa“. Seither entwickelte die Gruppe einen Stil, den man am ehesten mit dem Begriff „Crossover Weltmusik“ beschreiben könnte. Die Gitaristen Frank Wuppinger und Andreas Wiersich, Akkordeonist Wolfgang Lell, Bassist Alex Bayer, Percussionist Roland Duckarm und Geiger Jörg Widmoser, Primus des Modern String Quartetts, stecken einen Claim ab, der von Osteuropa und dem Balkan über Frankophones bis hin zum keltischen Kulturkreis reicht.

Die Gruppe improvisiert über alte europäische Musik, über Zigeunertänze in geraden und ungeraden Rhythmen, spielt zum Tanz auf, schlägt die Brücke ins Heute, schafft Fernweh und nicht zuletzt ein Stückchen Nostalgie. Eigenkompositionen aus Wuppingers Feder, Fremdmaterial und traditionelle Arrangements sorgen dabei für spannende Abwechslung.

Erich Fried: Gedichte lesen

Bernt Notke - Danse Macabre (details from Tallinn)

Gedichte lesen

Wer

von einem Gedicht

seine Rettung erwartet

der sollte lieber

lernen

Gedichte zu lesen

Wer

von einem Gedicht

keine Rettung erwartet

der sollte lieber

lernen

Gedichte zu lesen

Erich Fried

Bild: Hieronymus Bosch - The Last Judgement (Triptych)

Untitled 1

Miroslav B. Dušanić - Untitled 1

Душан Васиљев: ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТА

Душан Васиљев 

(19. јула 1900 - 27. марта 1924)

ЧОВЕК ПЕВА ПОСЛЕ РАТА

Ја сам газио у крви до колена,

и немам више снова.

Сестра ми се продала

и мајци су ми посекли седе косе.

И ја у овом мутном мору блуда и кала

не тражим плена;

ох, ја сам жељан зрака! И млека!

И беле јутарње росе!

Ја сам се смејао у крви до колена,

и нисам питао: зашто?

Брата сам звао душманом клетим.

И кликтао сам кад се у мраку напред хрли

и онда лети к врагу и Бог, и човек, и ров.

А данас мирно гледам како ми жељну жену

губaви бакалин грли,

и како ми с главе, разноси кров -

и немам воље - ил’ немам снаге - да му се светим.

Ја сам до јуче покорно сагибо главу

и бесно сам љубио срам.

И до јуче нисам знао судбину своју праву

- али је данас знам!

Ох, та ја сам Човек! Човек!

Није ми жао што сам газио у крви до колена

и преживео црвене године Клања,

ради овог светог Сазнања

што ми је донело пропаст.

И ја не тражим плена:

ох, дајте мени још шаку зрака

и мало беле, јутарње росе

- остало вам на част!

Душан Васиљев

...није доживио да му за живота буде објављена књига пјесама. „Изабране песме“ му је по први пут објавила СКЗ 1932. године. Он је неправедно запостављени Српски пјесник. Његов живот се непрекидно одвијао на периферији: периферији књижевних збивања, на периферији нације, на периферији политике...

Milena Pavlović-Barili (Barilli) / Милена Павловић-Барили

Милена Павловић-Барили - Аутопортрет са током (1929)

I would to love you

More than I’m able

Turned away from the world –

with no time, no space –

to be carved in your reflection.

In an anxiety of existence,

I would,

to immerse my consciousness

into your serenity

setting every tear free

which I must still cry

at the terrible margin

of an imaginary relation.

Milena Pavlović-Barili (Barilli)

Милена Павловић-Барили - Девојка са лампом (1935)

Хтела бих да те волим

више него што могу

Окренута од света –

без времена и простора –

бити урезана у твом одразу.

У тескоби постојања,

хтела бих

да свест уроним

у твоје спокојство

ослобађајући се сваке сузе

коју ипак морам исплакати

на страшној граници

измишљеног односа.

Милена Павловић-Барили

Мирослав Б. Душанић: Наша дворишта

Перо Васлић: Жалосна врба

Наша дворишта

изгубљени су хоризонти

и нико више не зна

гдје ничу усправни храстови

ни громова ни муња нема

да их уз јеку сасијеку

чудно се данас узгаја дрвеће

које се под сваким вјетром повија

од дједа до унука

у нашим двориштима

цвјетају само врбе

жалостиве

Мирослав Б. Душанић

Antoine de Saint-Exupéry: Der kleine Prinz

„Man kennt nur Dinge, die man zähmt“, sagte der Fuchs. „Die Menschen haben keine Zeit mehr, irgendetwas kennen zu lernen. Sie kaufen sich alles fertig in den Geschäften. Aber da es keine Kaufläden für Freunde gibt, haben die Leute keine Freunde mehr. Wenn du einen Freund willst, so zähme mich!“

ISBN-10: 379200027X

ISBN-13: 978-3792000274

Мирослав Б. Душанић: Још је сезона ловна а потом у етно камп

Још је сезона ловна
а потом у етнокамп

јасно и прецизно

дан за даном

к‘о швајцарски

сат

и дамар срца

и самртнички

зној

кап по кап

у великом часу

Историје

на Балкану

научи ме рат:

да

нисам у центру

нисам ни десно

а ни лијево

да сам ту негдје

тек онако

хришћански

скромно

Православно

зато ме а да не

одговара може

да убије и

прогони свако

на кугли

земаљској

и то плански

ако

отворим уста

језик чупају

вуку а ако

покушам да

се браним

сијеку десну

и лијеву руку

за већи отпор

скрате ме за

главу цијелу

стријељају и

псе и мачке

у нашм селу

тако да оно

остаје пусто

и

могао бих да

набрајам

сате дуге

неправде

муке и биједе

ал‘ не вриједи

чак и за ово

мало ријечи

сигурно ми

казна слиједи

јер

на моју врсту

сезона ловна

траје још и

трајаће неко

вријеме а

онда ће кажу

по закону у

резервату да

заштите цијело

Србско племе

Мирослав Б. Душанић