недеља, 16. јануар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Друга страна мјесеца

Helen Frankenthaler - The Other Side of the Moon, 1995
"вријеме" се испод ћебета стисло
страхује да не буде заустављено

Мирослав Б. Душанић

петак, 14. јануар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Суноврат

María de los Remedios Alicia Rodriga Varo y Uranga
Суноврат

У почетку бијаху
Мама и тата
И би им досадно
У малој кући
И начинише мене
Да с њима живим
И мени би тијесно
Те се побуних
И они ме пустише
У велики свијет

И ја сам
Сам
Из дана
У дан
У бездан
Зрно по
Зрно
Посрн'о

Мирослав Б. Душанић

четвртак, 13. јануар 2011.

Не дај Боже да се множе!


...од измета се пита не прави а од пите измет лако: лажне наше величине, вође и политичари јесу само именом Срби, а понижења каква нам управо приређују досада нисмо искусили.
Момчило Селић

уторак, 11. јануар 2011.

Mark Neely: The Book of Paradise

© by Karen Yee - Friday Night
The Book of Paradise

What a drag
exiled to heaven
while my lover

cascades down
the long duct
skimming
her fingers
on its metal
singing like
a wine glass
rim

I have eaten fifty-thousand
tulips waiting

Mark Neely

d a z w i s c h e n (Kommentar zum Gedicht „Ein Wort“)

© by Jose Antonio Alba (Lleida, Cataluña, Spain)


...als kinder erhalten wir bilder, klänge und düfte und sie sagen uns: schau, nimm, so ist die welt, und sie ist gut... später wird uns bewusst, dass das bild fleckig ist, der duft ein gestank und der klang nichts als lärm...

doch wir sehnen uns
nach dem "d a z w i s c h e n"
nach dem nicht makellosen bild,
aber dem, das das auge nährt,

nach dem duft, der angenehm,
verheißungsvoll, beruhigt,
der nach leben riecht,

und dem klang, welcher der stimme
der mutter gleicht, vielleicht,
oder der geliebten, der ersten,
die einmal sagte...
diese stunde mit dir war schön...

Gabriele Brunsch

Мирослав Б. Душанић: Пси лају а каравани пролазе

© by Agnes Cecile
из прикрајака цвилимо као напуштене џукеле
понекад режимо показујући зубе
(мада већ поодавно отупљене)
и лајемо пријетећи у чопору сасвим гласно
ипак у предасима исучемо репове и машемо
да би их одобровољили да не шаљу шинтере ...

Мирослав Б. Душанић

недеља, 9. јануар 2011.

Elsa Rieger: Du / Miroslav B. Dušanić: Du

Du

ich schaute dich nur einmal
Jahre ist es her und alles Sehnen half nicht

so hangeln wir uns an Worten
entlang des Grats vom Älterwerden

vielleicht ergibt sich ein Treffen
in irgendeinem anderen Leben

Elsa Rieger


Du

in zarten Gedichten ruhend
(nach so langer Zeit)
versinkst in mir (Wort um Wort)
Zusammengeflochtenes von damals
entfesselt mich
und knotet mich wieder an
in einem Raum (der sich bald auflöst)

Miroslav B. Dušanić

петак, 7. јануар 2011.

среда, 5. јануар 2011.

МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!

УШЛИ СМО У НОВО КОЛО ВРЕМЕНА, ЧЕКАМО СЛИКУ РОЖДЕСТВА, МА ГДЕ ДА СМО И МА ШТА РАДИЛИ СВЕ ЈЕ ПАМЋЕЊЕ И СВЕ ЈЕ ВИДЉИВО. НИШТА И НИКО НЕЋЕ БИТИ НЕОТКРИВЕН И ЗАБОРАВЉЕН ОД ОНОГА ОД КОГА ЈЕ И ИСКРА ПОЕЗИЈЕ ЗАЖИГАНА И НАМА ПРЕДАТА.

АЛЕКСАНДАР МАРИЋ

Рождество Христово
17 век. Нижний Новгород

уторак, 4. јануар 2011.

Мирослав Б. Душанић: И доћи ће твоје пјесничко вријеме

© by Matt Starbuck - Napoleon Pig
И доћи ће твоје пјесничко вријеме

Једном кад постанеш стварно пјесник
кад те сви у народу буду знали
и из даљине махали и отпоздрављали
Једном кад ти тепихе буду простирали
позивали на свечане пријеме и балове
и скупоцјеним кавијаром кљукали
Једном кад будеш велик као планина
кад те предсједник загрли и хвали
и у тебе гледа као у оца брата сина
Једном кад не мораш срицати риме
кад их од тебе више нико и не очекује
јер си постао глас нације и имаш име
Једном кад...

А док се то не деси ти бираш ријечи
умилне и горде из старославних књига
и не даш ником да те на путу спријечи
А док се то не деси испред себе крчиш
разбацујеш десно и лијево па и у јаме
јер ти свом пјесничком звању трчиш
А док се то не деси...

Мирослав Б. Душанић

Poetry in a Global Box: Canada

Lesley Choyce
Legend

When I was three years old
and my father was building our house--
nothing there yet but a skeleton of studs
and empty air,
I climbed the ladder to the not yet attic
and crawled along a joist
just wide enough for infant knees
until I was discovered
in the centre of a would be home
with mortality singing along my skin
and a cold concrete basement below.

All I had going for me (as usual)
was blind optimism and a sense of balance
like a bright idea not quite yet lost.
Then, somehow, before the darkness found me out,
my father was aloft,
too scared to shout my name
or make me move.
I think he almost tripped in fear,
a man whose feet could dance through work,
while I just smiled, expecting praise
and found, instead, a painful price
of angry hands that spanked me back
into a world of safe and love
before the time of further years
of higher climbs to narrow beams
with legs less sure at every step
and darker depths below us all.

© by Lesley Choyce


Victoria, B.C.: Ekstasis Editions, 1998.
ISBN: 1-896860-30-3

Мирослав Б. Душанић: Горчина на Ничијој земљи

© by Сергей Алексеевич Брюханов - Cамокритика
Горчина на Ничијој земљи

Изворе зла тражио је у себи
Тако је одгајан и тако је учен
...
И обзнани му се обмана
На самом рубу провалије
У оном смутном часу
Кад се све границе губе
И кад је прекасно
Да устукне и да се покаје

Мирослав Б. Душанић

субота, 1. јануар 2011.

Мирослав Б. Душанић: Први јануар


1. Januar (Blickwinkel)

Ein Tag wie alle andere.
Eine Birke zittert im Hof,
und der Mensch (wie immer)
reckt sich in alle Richtungen.

Miroslav B. Dušanić


1. јануар ([мој] угао посматрања)

Дан као и сви други.
У дворишту бреза дрхти
а човјек (као и увијек)
протеже су у све правце.

(на Српски прeвео Аутор: Мирослав Б. Душанић)

Савко Пећић Песа: Блогословље роду


Блогословље роду

не тугуј роде
дјеца ће наша
њивама плодним да ходе
и златоно класје ће брати
што ће иза тебе остати

кад вријме дође
снага твоја
утробом земље ће процвјетати
и унуци ће памтити

а сада немој ме жалостити
вријеме твоје није још дошло
тек је пошло
и много тога о роду нашем
имаш да кажеш
и поздраве умом
у свијет о њима шаљеш

здрав ми и жив био
на многаја љета
и вечерас нагни једну
у здравље па куд пукло да пукло
и то нас је кроз живот вавијек вукло

Савко Пећић Песа