недеља, 11. мај 2014.

Бранко Миљковић: Песма о цвету

Мирослав Б. Душанић
Песма о цвету

Један малени цвет
још ни проговорио није
а већ је знао све тајне Сунца
и све што земља крије.

Један малени цвет
још није ни проходô
а већ је умео сам да се храни
светлошћу, ваздухом и водом.

Један малени цвет
не зна да чита и пише,
ал’ зна шта је живот, шта је свет,
и мирише, мирише.

Бранко Миљковић


Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Не памте траве моје кораке

Мирослав Б. Душанић
не памте траве моје кораке
поља и долине заборавили стопе моје
и жалосно повиле се
врбе до земље

и све ми некако нејасно и чудно
само што не јаукнем

а немам времена да одгонетнем
изненадни залазак сунца
дан ми измакао
и населила ме зебња
срце да ми премре у тишини
тврдој

и недостаје ми кисеоник
и глас човјека
оглашавање звона
говор лишћа
и тражим птицу на небу
било какву грабљивицу на жбуну
на цвијету
у трави
у високој папрати

и не желим убог и стар да се утопим
у овај простор без ријечи
и будем сам

и растужен испраћам облаке
на путу ка западу
и дуго посматрам вијугаву стазу
крајпуташ камен и његову бјелину
тражећи нужан склад
који би ме охрабрио
да не размишљам о пролазности
о пустоши у души
о стању нереда и хаосу
о варљивости сузних очију

и знам да неће доћи
а ипак ишчекујем ужурбаног путника
намјерника
да ми се придружи
да заједно избјегнемо ноћ

Мирослав Б. Душанић


Објављено: 
1. БАШТА БАЛКАНА, (Matural. Life. Style. Web. Magazine.); 15. мај 2014.
2. СУШТИНА ПОЕТИКЕ, Кљижевни часопис (Online), број 15, година II; 4. 3. 2015.

Мирослав Б. Душанић

субота, 10. мај 2014.

Слободан Ракитић: Рашки напев

Мирослав Б. Душанић
Рашки напев

Далека светла дома мога
и рана цваст дрена и глога.
Мајка на прагу, на престолу,
хлеб и здела млека на столу.
И јагорчевина у присоју
и небо које мења боју.
И лед кад се на Ибру топи
и кукурек који ме опи.
И дуб који на мразу пуца
и лампа кад у мраку засветлуца.
И препелица на откосу
и мати када за мном воду просу.
И мирис стручка босиока,
и мирис стручка босиока.

1988.

Слободан Ракитић


Мирослав Б. Душанић

петак, 9. мај 2014.

Lovis Corinth (* 21. Juli 1858 † 17. Juli 1925)

Weiblicher Halbakt im Sessel. (Die Schauspielerin Gertrud
Eysoldt). 1914.

ИСТОК - Књажевац. број 1


ОПСЕСИЈА (фрагмент)

Много је година протекло
смијенили се прољећа, љета, јесени и зиме
измијењали се режими
дошли су неки нови пјесници
који никада нису читали Рилкеа
ни пјевали о неутјешној љубави
о самоћи која опсиједа и дави...

Вријеме се одвози зачараном кочијом
и нестаје у небеским провалијама
с цијелом породичном историјом
и не помажу запомагања и чуђење
јавна прозивања и осуде
и вапаји немоћних
у овом времену нема невиних
под пријетњама строгих казни
силници нас избројали и разврстали
и нико не говори о трагедији
и све се догађа први и посљедњи пут
и схватиш да си, гдје год да живиш
на мјесту погрешном.

Мирослав Б. Душанић



На Дан побједе над фашизмом, залагањем пријатеља - врсних пјесника, добио сам (мој) примјерак Часописа за књижевност, уметност и баштину ИСТОК. Избор прилога, дизајн, корице и техничка обрада су фантастични. Захваљујем Вам се!

Мирослав Б. Душанић: Без лица, без љубави


Без лица, без љубави

                лисје љубави брзо свене
                               Дара Секулић

почели су заплети и драме
наступила је фаза дејства
када нечастиви строго контролише
убија љубав
и све нас обесмишљава

свакога дана нам обзнањује
исходе разарања
и попут огледала шаље одсјаје
у којима су садржане слике
наше дјеце умируће

и никако да схватим наша ћутања

населила нас мржња
дивље звијери урличу у нама
а ми не обраћамо пажњу
и ништа не чинимо
за стање духа огрезлог у гријеху

Мирослав Б. Душанић


Мирослав Б. Душанић

четвртак, 8. мај 2014.

Мирослав Б. Душанић: Неколико питања

Мирослав Б. Душанић
Неколико питања

у огледалу чудан сплет
линија на моме лицу
испреплетена мрежа
згнијечен восак који се
нагло охладио
и сада видим само неке
аветињске дуборезе
и силуете

колико се залазака сунца
у те бразде уградило
да ли је слобода оставила
негдје свој траг
или се само жица уцртала
кампа избјегличког
сасвим нова и бодљикава

у којем углу леже биљези
првог и посљедњег рата
који је кратер очев гроб
које узвишење истисну рак
којим жлијебом се сливају
мајчине сузе
како да препознам мрак
линије бола и несанице

живот није милосрдан
на кожи ми исписа заблуде
све грешке и навике


Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Артур Рембо: Осећање / Arthur Rimbaud: Sensation

© by Blanca Juan Palau
Осећање

Где расте жито и трава хтео бих бити
И стићи ћу тамо у летњу вечер плаву
Стопала ће моја свежину осетити
Пустићу да ми ветар купа главу

Нећу говорити ни мислити нећу
Одлутаћу ко чергар Циганин далеко
И осетићу љубав бескрајну и срећу
У Природи као да сам са женом неком


Артур Рембо
/Пријевод: Бранко Миљковић/

© by Blanca Juan Palau
Sensation

Par les soirs bleus d'ete, j'irais dans les sentiers,
Picote par les bles, fouler l'herbe menue:
Reveur, j'en sentirai la fraicheur a mes pieds.
Je laisserai le vent baigner ma tete nue.

Jer ne parlerai pas, je ne penserai rien:
Mais l'amour infini me motera dans l'ame,
Et j'irai loin, bien loin, comme un bohemien,
Par la Nature, - heureuh comme avec une femme.

Arthur Rimbaud


© by Blanca Juan Palau

Томислав Мијовић: Као тишина после крика

Као тишина после крика

                                         Миљану Тихојевићу

У жељи за било каквим поновним сусретом
наједном схватимо да су ови предели
који нас црном слутњом окружују
све што нам је преостало
И задрхтимо од наиласка неке студени
као од најаве велике несреће
Предели као крик у тишини
и као тишина после крика
Предели никакви
унижени наружени одбачени
предели као поцепане заставе
предели разарања великог ђубришта
остатака отпадака
предели зли и наопаки
настали нехотице а задуго
Из њих сада ниче квргаво суво дрво
и неочекивано грдобно растиње
из њих узлеће мртва птица
и мртва наша душа водиља
и све су више то предели
магле магме и пепела
Затечени и скамењени
гледамо их испред и иза нас
гледамо их искоса унутра и изнутра
а они нам ево и у кућу ушли
и заувек се ту настанили
а они се већ нашим речима
и линијом цртежа служе
па и кроз наше снове распростиру
Предели као крик у тишини
и као тишина после крика

Ено их изван сваког објашњења
а ево их и на нашим лицима
у пролазу


Томислав Мијовић

© by Blanca Juan Palau

Марсел Јанко: Маска (?)

среда, 7. мај 2014.

William Carlos Williams: This Is Just To Say

* 17. 09. 1883 - † 04. 03. 1963
This Is Just To Say

I have eaten
the plums
that were in
the icebox
and which
you were probably
saving
for breakfast
Forgive me
they were delicious
so sweet
and so cold

William Carlos Williams 

Мирослав Б. Душанић

Langston Hughes: The City

James Langston Hughes
The City

In the morning the city
Spreads its wings
Making a song
In stone that sings.
In the evening the city
Goes to bed
Hanging lights
Above its head.

Langston Hughes


Мирослав Б. Душанић

Марсел Јанко (Marcel Janco)

Маска (1919)

МАРКО РИСТИЋ и алманах НЕМОГУЋЕ - L'IMPOSSIBLE

* 20. јули 1902. - † 20. јули. 1984.

Био је авангардни пјесник (надреалиста) и антологичар „великог формата“, пао је у заборав и завршио на ђубришту историје као омражени идеолог...
Његови текстови су обећавали и вриједили, а оригинална издања његових предратно уређених и издатих брошура (публикација) и дан-данас су драгоцјена и скупа…
Овдје бих представио мултимедијалну публикацију српских надреалиста: алманах НЕМОГУЋЕ - L'IMPOSSIBLE; Београд, 31. мај 1930., 136 страна, броширано издање.
Цијена овог алманаха у антикварници и галерији господина Христијана Барча (Christian Bartsch) у Берлину-Шарлотенбургу (Berlin-Charlottenburg) је 4 800 евра...

(Познато је да су поред овог редовног издања, одштампано такође 160 примјерака на бољем луксузном  папиру, од којих су 25 примјерака нумерисани и сигнирани са оригиналним графикама.)

У овом алманаху су објављени први манифест надреалистичке групе и многобројни други програмски текстови. По први пут су српској публици представљени визуелни материјали (фотографије, цртежи, фотограми, колажи). Тако је неколико страна алманаха уређено са колажима Вана Бора (Стевана Живадиновића) МИСТЕРИЈА ЧОВЕЧЈЕ ГЛАВЕ, који много подсјећају на технику нијемог филма: наративни низови слика испрекидани су текстуалним блоковима. Низ слика Александра Вуча ЉУСКАРИ НА ПРСИМА представљен је као скрипта (сценарио) за истоимени филм. Претпоставља се да му је за узор послужио Буњуелов филм АНДАЛУЗИЈСКИ ПАС и Салвадор Дали у La Révolution surréaliste. Овај алманах је поред текстова српских надреалиста представљен и као блиска сарадња (кооперација) са франсуским надреалистима. У њему је први пут објављена Бретонова пјесма у прози Poèmes.

4 800 €