Мирослав Б. Душанић: Из мог угла

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Змијски благослов

Мирослав Б. Душанић

Змијски благослов

ноћас сам уз звуке свирале
корачао ливадом у свечаном одијелу
ноћас сам крвавих руку испод јасена
облагао њено тијело у црну свилу
украсио њено блиједо лице
положио на чело камен вапненац
свежањ коприве и мајчине душице
ноћас сам под несносним притиском
затражио од змије благослов
и загризао дивљу јабуку
ноћас сам посљедњи пут цјеливао
и отворених очију ишчитао молитву

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Биографски прилози

I

гајиле се илузије о свијету

причало се о људима
на тренутке старомодно
и у епској форми

причало се баш злослутно
злочинци и жртве
гледали кроз исти прозор

несрећа је била неизбјежна

сасвим неповратно
нестала је људскост
а настао брисан простор

II

измилио

поглед залуђеника
усамљеног човјека
поглед пјесника

бјежао улицом
лебдио изнад облака

нико се није узнемирио

страх од анонимности
имао је само Кафка

Мирослав Б. Душанић

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Владимир Бурич: Двије пјесме

Погледах ноћас кроз прозор
у свој дом

Видех
да ме тамо нема

И схватих
да може и да ме не буде

Владимир Бурич

Мирослав Б. Душанић

Зашто грлити
ако се не може угушити

зашто љубити
ако се не може појести

зашто водити
ако се не може собом повести
заувек
тамо
у рајски врт

Владимир Бурич

Мирослав Б. Душанић

Захваљујем се пјеснику Горану Ранчићу!

Мурали и графити: Хамбург 2

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Испразност

Испразност

трагајући за пјесмом
пристао сам да зароним
и проникнем у осјетљив
свијет

писао сам о самоме себи
одавао све своје тајне
у најпотреснијим
облицима 

нисам нашао ни утјеху
нисам постао ни пјесник

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Арнолд Лајферт: Овдје и на Амазону

* 24. новембар 1940 - † 06. септембар 2012

Овдје и на Амазону

кад је авион први пут
надлетио село
Индијанци су се разбјежали
авион је
избацио
шећер

кад је авион други пут
надлетио село
Индијанци су се стрчали
авион је
избацио
динамит

нема више
Индијанаца

(Догодило се племену “Cintas Largas” 1968.
у њиховом селу на ријеци Aripuani у Бразилу;
информација из часописа “Konkret” 24/1969)

Арнолд Лајферт
/Пријевод: Стеван Тонтић/

Мирослав Б. Душанић

Гордана Ђилас: Крила

Мирослав Б. Душанић

Крила

С вечери су се огласиле сенице
Мало јато косова гнездило се
У оближњим крошњама, а сунце
Неумитно журило иза брда

Природа се, у унутрашњем реду
И некако удаљена
Спремала на још један починак

Ништа од мојих речи
Није допирало до ње

Док су ми на рукама, непомична
Лежала два крила са којима нисам знала
Шта да учиним

Гордана Ђилас

Мирослав Б. Душанић

Gabriele Brunsch: Es wird erzählt

Мирослав Б. Душанић

es wird erzählt

dass einige überlebt haben
und fett geworden sind,
weil ihnen die Gegenwart
gutgesinnt mit Freunden
fein säuberlich Feines versprach
und verspricht...
so ist das, wenn Vergangenheit
sich in das JETZT schleicht,
so simpel!
Sie lächeln uns zu
die Friedenslebendigen,
diejenigen, die kaschieren,
die Vergessen suchen,
diejenigen, die nicht erinnern wollen,
diejenigen, die Vergessen brauchen,
um überleben zu dürfen...
Hei, ist das nicht ein Fest?
Wir sind uns bewusst,
dass sie/er/sie wissen,
dass er/sie sich nach wie vor
durch die LEBEN im Unterbewussten
Vieler schleichen,
durch ihre TRÄUME!
Sie ahnen,
dass wir/ihr/ich uns bewusst sind,
dass sie noch da sind,
irgendwo,
mit der kleinen verrutschten
Fliege aus Samt, am Revers!!!
Und 80 % der Betrachter
wissen um ihn/sie, aber hoffen,
dass sich alles heimlich verschleicht,
dass sie sich hochangeln an seiner /ihrer Kraft...
solange sie sich erweist, mächtig,
in der geschenkten, begnadeten Zeit des Jetzt!!!
Denn immer hat sich der Mächtige als Dauerhaft
erwiesen, so hoffen sie!
Und wir, die wir hinschauen?
Die wir erzittern, ohnmächtig?
Wir, die Leisen, die Wortohnmächigen,
ersterben unter dem Lärm der Gegenwart!

Gabriele Brunsch

Мирослав Б. Душанић

Мурали и графити: Хамбург 1

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Тони Пердић: Колиба на дрвету

Мирослав Б. Душанић

колиба на дрвету

добар дан лепа, затечена нимфо.
ја сам висока колиба на џиновској секвоји,
и причињавам ти се само ако се
и ти мени причињаваш.
фини ти се сребрни прах уплиће у трепавице
и време је већ да све пред твојим очима заблиста.

и овај суптропски хоризонт
твојим доласком мирише на шарене цикламе,
дечији сапун, кокос и кончасте алге
од којих ћеш ми преплитати кров
а ја те  чувати већ од кише и прекомерног сунца.

добар дан лепа, затечена нимфо,
док горе се пењеш - дефилују строваљена стабла,
оживљавају скулптуре дискобулуса и венера..

и од данас, ако ме наизглед некад горе нема,
када се размахну монсуни и надвије се магла,
рачунај да то је само слабашна опсена
настала од горких кристалних капљи
које се брзо испаравају са суптропског лишћа.
све се то повлачи са првим зрацима сунца.

добар дан. ја сам твоја висока колиба, нимфо.
ослушкуј одавде хук ћукова, ждралова и корморана
и сети се детињства ако ти се месец учини превеликим,
(јер такав је био и на постеру Великог Блека).

попни се. мирне су делте екваторских река у ово доба.
(а ово је доба твога доласка) у брактејама јарких боја
само за тебе од данас цветају папирни цветови.
и неко ти је од лудих песника,
од колоритних етажа бугенвилеа, већ начинио степенике.

и сада, док се полако пењеш,
ротација и револуција планете мењају смер...
и почиње игра разуздане космичке плавичасте светлости,
теби у част.

Тони Пердић

Мирослав Б. Душанић

Кратка биљешка пријатељу Савку

Кратка биљешка пријатељу Савку

         силно волио да бациш дуван
         драги мој брате Мирославе
 
Палим цигарету за цигаретом
исправљам згужване фотографије
и слажем поцијепане пјесме
Проклети да су испади и слабости
цуре из мене ко вода из чесме

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Сутон

Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Ругање Господу

Ругање Господу

не мислим да сам осуђен на туговање
и вјечно испаштање гријеха
приче о жртвовању нису одрживе
у савременом свијету
демоне и богове које смо познавали
остали су наивни и заробљени у миту
људи вазда наричу и умиру
убијеђени да су њихове муке најтеже
и јединствене
и вазда их гута ноћ и на површину
избавља свјетлост
чему онда још једна велика заблуда
та драматизована исповијест
пуна страха и вапаја
гласне молитве и призивања Творца
ако је намјера била искрен разговор
прича нам се отргнула и одродила
и не примјећујемо како нас урушава
гризе и ровари као црв у јабуци
како обезличава и чини ништавним
иако нас Господ створи себи равним

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић