Тсурајуки (* 872 † 30. јуни 945)

Ki no Tsurayuki / 紀 貫之

Не људи;
никад се њино срце не упозна,
али у моме родном крају,
мирише цвеће,
као и пре.

Тсурајуки

Мирослав Б. Душанић: Преиспитивања

Мирослав Б. Душанић

Преиспитивања

лаган као перце

изван геометије и устројства
изван времена и простора
у једном Другом свијету:
свијету таме и свијету тишине
свијету без лица и наличја
неомеђеном и неисказивом
који има своје истине
и своје тајне
који зна стољећима да ћути
који стрпљиво мирује и чека
(и гле чуда) који је већини
од древних времена
неухватљив
јер се обично добро забрави
или некуд изгуби

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Подијум за плес

Heinrich Kley

Звучи само као пјесма...

© by Blanca Juan Palau

Вишеструке заробљености

– Србија је    заробљена вишком    политике и мањком економије.
– Србија је    заробљена вишком    власти и мањком части.
– Србија је    заробљена вишком    подобних и мањком способних.
– Србија је    заробљена вишком    самозваних реформатора/деформатора и мањком правих  креатора.
– Србија је    заробљена вишком    површности и мањком темељности.
– Србија је    заробљена вишком    глупости и мањком мудрости.
– Србија је    заробљена вишком    прошлости и мањком будућности.
– Србија је    заробљена вишком    самопонижења и мањком самопоштовања.
– Србија је    заробљена вишком    речи и мањком дела.
– Србија је    заробљена вишком    сиромаштва и мањком богатства.
– Србија је    заробљена вишком    народних кухиња и мањком народних библиотека и народних музеја.
– Србија је    заробљена вишком    странака и мањком домаћих банака.
– Србија је    заробљена вишком    похлепе и мањком доброте.
– Србија је    заробљена вишком    корупције и мањком одговорности.
– Србија је    заробљена вишком    маркетинга и мањком стварних резултата.
– Србија је    заробљена вишком    контроле медија и мањком слободе критичке   мисли.
– Србија је    заробљена вишком    старости и мањком младости.
– Србија је    заробљена вишком    диплома и мањком знања.
– Србија је    заробљена вишком    одлива мозгова и мањком прилива капитала.
– Србија је    заробљена вишком    закона и мањком права.
– Србија је    заробљена вишком    Европе у Србији и мањком Србије у Европи.

Проф. др Мирко Васиљевић 
(фрагмент из обраћања дипломцима поводом Дана Светог Саве 2011.) 

ACTA DIURNA  - Број 32, јануар – март 2011.

Петар II Петровић Његош: Орао и свиња

* 01./13. новембар 1813  † 19./31. октобар 1851

Орао и свиња 

Једном свиња из пуна корита

пред вратима имућнога дома,
ка умије, по свињски локаше.

Орај гордо на крутој литици
величава крила одмараше
и оштраше смртоносне канџе
бацајући пламене погледе
на све стране у прољетње јутро,
к побједи се новој готовећи.
Него свиња, како се налока,
поиздиже турин обрљани
и угледа на литицу орла.

Грокну крупно, па говори орлу:
„Шта ту чучиш на голој литици,
несретниче и гладни ајдуче,
изгнаниче под општим проклетством?
Што је твоја жалосна судбина?
Празна слава и грабеж крвави,
па и с крвљу ручак без вечере.

Помири се и предај људима,
види ка се живи обилато
мени на дан три корита дају,
све пуније једно од другога;
па цио дан у глиб до ушију,
превраћам се, на свијет уживам;
ни што мислим, ни главу разбијам,
но иза сна на пуно корито.”

Орај тресну, па прикупи крила,
с презренијем одговара свињи:
„Мож се хвалит ка поштено живиш
пред свињама, али не пред нама,
јербо наше племе поносито
таквога се гнушава живота.

Него ти се чудити и није:
свињски мислиш, а свињски говориш
То ти сада дају и госте
ал’ не зато рашта ти помишљаш,
но док мало накупиш сланине,
па ће одмах маљугом по цику.

То погађаш, ми смо грабитељи,
под васеленским живимо процесом
опасности и крвопролића;
то су наше игре и пирови.

Но ликови наши поносити
јесу симбол земног величанства,
на крунама царскијем блистају;
јошт се круне диче и поносе
што су лика нашега достојне.”

То изрече, па хитро полети,
ка крилата из лука стријела,
у својему над облаком царству.
Оста свиња у гадном брлогу
чекајући у чело сјекиру.

Петар II Петровић Његош

Кристоф Мекел: Награда налазачу

Награда налазачу

Душа ми се загубила.
Човјек се пита гдје остаде
у којој кутији, којој звијезди.
Све је могуће, може бит
у пацова се спустила и отишла.

Прије него што се раствори
прода, преобрази
прије него што је њен убица истјера - 
ко је врати, може њену
лијепу половину да задржи.

Кристоф Мекел
/пријевод: Стеван Тонтић/

Мирослав Б. Душанић: Спремамо се

Спремамо се

да прихватимо ту невидљиву стварност
руке се тресу а прсти подрхтавају
уклањамо слику вође и извињавамо се
док га умотавамо у памучне крпе
и брижно одлажемо у доњу фијоку
на његово мјесто качимо породичног свеца
бришемо с њега мрље и накупљену прашину
из ормара извлачимо најскупља одијела
гланцамо косу миришљавим уљем
развлачимо боре на челу и лицу
широм отварамо уста као риба на сувом
и вјежбамо смиреност суђеног тренутка

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: У расцјепу новооткривене земље

© by Ана Павловић Кесар

У расцјепу новооткривене земље

Познајем неке људе,

румених образа,

театрално улицом ходе,

онако у групама,

и свијетле попут свитаца.

Нико не зна, кад су град

тачно населили и са које стране,

али се нагађа да су ушли

тајно, можда ноћу,

преко источне капије.

Говоре глагољивим језиком,

громогласно, одважно и наметљиво,

као да страхују да не занијеме.

Познајем неке људе,

водњикавих очију,

као да из њих даноноћно лију

у слаповима кише.

Крећу се увијек сами.

За њих кажу да су домаћи,

т.ј. одувијек живе у овом граду.

Обично запосједну ивичњаке

и све постављене у парку клупе,

и упорно ћуте.

А кад прозборе, што је ријетко,

њихове ријечи су некако скупе,

и тешке попут громада стијене.

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић: Два коментара

Матеја Душанић

Коментар једног оца

Упорно нам испирају главе

Намијештају игре као дјеци

Као да ми појма немамо

Није потребно да нас убјеђују

И лажним осмијесима храбре

И наши преци су притиснути

Мукама — додуше уморно и

Сасвим безвољно —

Путовали у туђе предјеле

Иако су знали шта их очекује

Нигдје осмијеха и топлине

Ни овдје ни тамо у Европи

© by Blanca Juan Palau

Коментар једне мајке

Сви само тумаче стварност

И у цркви и на градилишту...

Мајка са тијестом у рукама

Каже да је то „просеравање

Кроз густо грање с циљем

Да народ заглупи и затупи“

"Нема сумње све се мијења

И све се окреће“ — каже она

"Данас у лонцу кувам пасуљ

За два сата ће бити празан

Тако ти је то са стварношћу“

Мирослав Б. Душанић: Ријеч

© by - pierrick -

Ријеч

Постојала је једна ријеч

која је у култу жртвовања

тражила усне

Једна ријеч

као православни монах

неовисна од времена

Пјевао сам је у сну

и шапутао

све док се не пробудим

Радо бих да је

запишем

али никако да је се сјетим

Мирослав Б. Душанић

Тања Милутиновић: Добра

Добра

Ја сам озбиљна жена
Ишла сам на посао бусом
И добила џепарац
 
Ја сам добра девојчица
Доносим кући три кесе
Парадајз лепиње и крменадле
Знам најповољније
Цене качкаваља
И саламе
Стварно се поносим собом
 
Ја сам твоја половина
Није битно доња или горња
Не знам да ли мислим
Твојим дупетом
Или својом главом
Али то је наравно исто
Јер увек радимо по твоме
 
Мислим да сам постигла доста
Децу ми чува Велика Свекрва
Грлена Неумољива
Увек је у праву
(Генетика, нема шта)
Она диригује
А ја блистам
Спремам осам врста пита
За пијане кумове
Тапкају ме по рамену
Ракијица охо хо

Чорбица се срче лопће
Браво снајка
Баш сам важна
 
Не треба ми много сна
За подочњаке не хајем
Битно да све постигнем
То ми је награда
Нек ме деца киње
Под татином паском
Није много страшно
Док не крене шаком
Кћи ми дува дим у лице
А ја ћутим
Само нек је мирно
Док мој Дуче хрче

Тања Милутиновић

Иво Војновић: Утјеха

* 09. 10. 1857. † 30. 08. 1929.

Утјеха 

Зашто ме гледаш тврда хриди моја
кроз тамне рупе зарашћене вр'јесом?
Јел' то поглед, што сред муклог боја
нечасних днева видјех планут кр'јесом?

сунчане зраке, канда мач заблиста?
Ти знаш да љубим твоје скуте благе
и пусте гаје куда ловор листа,
и кам, и бор, и прах те земље драге

што вихар носи, јер га плач не кваси! –
Зар да сан Слободе још ти не да спати? –
Ах! збори, вичи, псуј, ишчупај власи,

з грозног чела, ал' вјеђе склопи, да ти,
Едипе стари, бол не гатам већи!...
– „Не жали мене, сл'јеп сам!“ – Кам зајечи.

(1898.)

Иво Војновић

Gary Snyder: Avocado

Avocado

The Dharma is like an Avocado!
Some parts so ripe you can't believe it,
But it's good.
And other places hard and green
Without much flavor,
Pleasing those who like their eggs well-cooked.
 
And the skin is thin,
The great big round seed
In the middle,
Is your own Original Nature -
Pure and smooth,
Almost nobody ever splits it open
Or ever tries to see
Ifit will grow.
 
Hard and slippery,
It looks like
You should plant it - but then
it shoots out thru the
        fingers -
gets away.

Gary Snyder

Мирослав Б. Душанић: Бестидно пјесништво

© by sandro

Бестидно пјесништво

Више нико ни против чега не диже свој глас
данас уста пјесничка вапе за кавијаром
испијају коњак виски шампањ
не интересују се за метафоре
ријечи јаке ријечи нове — душе спас
Далеко од њих
у споредним улицама заборављени
Бретон Брехт Борхес
уморни послије лутања дугих
још увијек траже излаз — за све нас

Мирослав Б. Душанић