 |
Треба ићи пјешке све док ме не удахнеш
за мају видмар
из чела вода ти цури на саксије
залијевајући ружичасте цикламе
преко прстију пјени
преко бедара низ глатку ногу
натапа тепих од грубе вуне
босоног носим биље миомириса пуно
утрљавам у твоју кожу
исцијеђен сок лимунове коре
сушим банане и палим лојанице
зидови се у бјелини губе
и очи не налазе разлога
да застану — да продру у циглу
клин из руке христове — окаљан
и крвав изнад обрва заривам
— плачем мутну сузу
/ гојазна тијела испишавају пиво
ту поред нас у траву /
и ми заривамо нокте у бијеле вратове
твој бол повлачи бол моје утробе
из чела зјапи рупа коју остави хефест
вода силоама отече
и са њом лица познатих нам пријатеља
ми још увијек испреплетени стојимо на цести
и заривамо клинове у руке христове
у његове руке — у његове руке
викала си и крварила лимунов сок
Мирослав Б. Душанић
Фотографије: Мирослав Б. Душанић
 |
Нема коментара:
Постави коментар