Тодора Шкоро: Суђаја ми дала (2010.)

Нестварна

Нисам крива

за магле у оку,

за дрхтави глас,

за бајку коју ствараш.

За сан без краја

у који сам,

нестварна,

залутала.

Ја жива, истинска,

нисам ни вила,

ни богиња,

ни твој спас.

Далека једино

могу да трајем

тек као ехо,

а не глас.

Заблуда

Кажу

туга свременом прође,

или умине, утрне.

Лажу.

Моја, храњена самоћом,

појена болом

расте и буја,

у окове очаја баца,

па бих да крикнем,

викнем,

а снаге немам,

тек лелујам

међу смехом и неразумом

оних што још удвоје

ходе друмом.

Miroslav B. Dušanić: Gedankenstürme

© by Leonor Ruiz: Entity (2006)

Gedankenstürme

Die Gedankenstürme geben nicht ruh.

Die Tage bluten aus allen Wunden.

Sieh, die Skelette wanken in ihrem neuen Kleid.

Miroslav B. Dušanić

Poets' Stamps

01. Edgar Lee Masters

02. Walt Whitman

03. Emily Dickinson

04. Robinson Jeffers

05. Edna St. Vincent Millay

06. Marianne Moore

07. Robert Frost

08. Edgar Allan Poe

09. T. S. Eliot

10. Paul Laurence Dunbar

==================================================================

Умрех за лепоту, али тек

Што скрасих се у гробу,

Кад неког што за истину умре

Положише у суседну собу.

Питао ме тихо зашто сам пала,

''За лепоту'', беху речи моје,

''А ја за истину. Они су једно.

Браћа смо'', рекао је.

Ко рођаци што се ноћу сретну

Говорили смо између соба,

Све док маховина није такла усне

И прекрила нам имена оба.

Емили Дикинсон

Chinua Achebe: Okonkwo oder Das Alte stürzt

Mutter Milan schickte einstmals ihre Tochter nach Futter aus. Sie flog fort und kam mit einem Entenküken zurück.

„Das hast du gut gemacht“, lobte Mutter Milan ihre Tochter, „aber sage mir, was hat die Mutter dieses Entenküken gesagt, als du herabgestoßen bist und ihr Kind weggetragen hast?“

„Sie hat nichts gesagt“, antwortete Tochter Milan, „sie ist einfach fortgegangen.“

„Du musst das Entenküken sofort zurückbringen“, sagte Mutter Milan. „Dieses Schweigen bedeutet Unheil.“

Und so brachte die Tochter das Entenküken zurück und nahm sich stattdessen das Küken einer Henne.

„Wie hat sich die Mutter dieses Küken verhalten?“, fragte Mutter Milan.

„Sie hat geschrien und getobt und mich verflucht“, sagte die Tochter.

„Dann können wir das Küken essen“, sagte Mutter Milan. „Von jemandem, der schreit, hat man nichts zu befürchten.“

ISBN: 3-518-11138-8

Miroslav B. Dušanić: Ein wehmütiger Fluchtgesang

Мирослав Б. Душанић

Ein wehmütiger Fluchtgesang

kein schneller blick

der klärt

den tod und zwang

uns zu verbergen

keine gedanken mehr

in dem flüchtigen

atem der nacht

niemand

kann seine augen

verschließen

die flucht

kennt keine zeit

doch der atem noch

Miroslav B. Dušanić

© by Luciano Pedicini, Neapel

...an dıesem punkt, hör zu,

da kam der tod,

so unerwartet, kam,

(dıe würfel warn gefallen)

und rıss den punkt

und riss dıe welt,

(so feın gebaut, so feın geplant,

so feın gedacht, so feın gemacht)

ganz eınfach ab...

zerrıssne welt,

des irrsinns opfergeld,

ist abgerıssen,

wıe eın bild,

kalenderblatt,

herzblatt,

herzblut,

lebensader,

lebensglut,

rıss alles hın,

den strom,

ımpuls,

lebendıg lustıg lıcht,

versıckert,

trost ıst nıcht,

nur leıdgeflüster,

leıdgeraune,

leıdgeschluchze,

leıdgeseufze,

leıdgejammer,

schmerzensschreıe...

was vermag das leıd zu stıllen,

wer baut brücken hın zum atemhauch,

dem blick, dem süssen kuss,

dem allerletzten wort,

dem klang der schrıtte...

...so kalt lıegt sonne auf der haut...

Gabriele Brunsch

Мирослав Б. Душанић: Лет

© by Mildred Kaye - Icarus Falling

Лет

птица лети док се не замори

или док је не устријеле...

Мирослав Б. Душанић

Adam Elliot: Harvie Krumpet

Савко Пећић Песа: Понекад

© by Raghu Gopalan

понекад

понекад

само нам се чини

да смо ту и да нас нема

да нам лишће вене

да нам сунце не сија

магле не постоје

потоци не теку

шљиве не рађају

понекад

само уморни и снени

кратко као што звијезда трепне

свјесни да постојимо

свој живот лудујемо

угарак носимо и машемо

из таме кроз свјетлост

ликом појавимо

понекад

само кад би могли

свјетлост зауставити

лишће би опало

сунце заспало

ликом у почетак

не би се појавили

Савко Пећић Песа

Photo: © by serhios

Мирослав Б. Душанић: Запечаћен живот

© by Дејан Максимовић

Запечаћен живот

На мом длану

вене лист брезе

и нико не може

то да  спријечи

Мирослав Б. Душанић

Miroslav B. Dušanić: Das versiegelte Leben

© by Pero Vaslić

Das versiegelte Leben

Auf meiner Hand

welkt ein Birkenblatt

und Niemand kann es hindern

Miroslav B. Dušanić

___________________________________________________________

Der Greis erschrak. »Allgütiger Himmel! Es wird ihm doch kein Unheil widerfahren sein?«

»Er war bei dir?«

»Freilich, und meine Magd hat ihn geführt und hat das Sträußlein von ihm gebracht und das Birkenblatt. Und hat mir ausgerichtet: heut will er kommen. Stund um Stund schon warten wir auf ihn mit Schmerzen. Wenn mir der liebe Bruder auch das Birkenblatt geschickt hat und das Sträußlein für mein gutes Weib –«

Der Greis verstummte....

(Ludwig Ganghofer: Die Martinsklause)

© by Pero Vaslić

Georg Mertens

Miroslav B. Dušanić: Es war mehr als eine Erfahrung

© by Nathan W Jones - Mystic

Es war mehr als eine Erfahrung

Die Welt löst sich von meinem All

Und, ganz auf dem Gipfel der Schlachten,

Wenn die Jahreszeit des Blutes in meinem Hirne welkt,

Erkenne ich das Taglicht in dieser männlichen Klarheit,

Die mein ist,

Erkenn ich den Taumel der Freiheit,

den Tod der Trunkenheit,

Den Schlaf des Traums,

O Spiegelungen auf meinem ich, o meine blutigen Spiegelungen!

Paul Eluard

Die Abenddämmerung

Die Gesichter

Der Spiegel

Ich begriff: In meiner Hand

Das Messer eines Königs

In meinen Augen alter Groll

"Eines" nur fehlte noch: Die Kerzen

Für das Gebet

Und ein ferner Nachtigallenklang...

Ein Zustand höchster Kreativität: das Unausgesprochene „markierte“ meine Bewegung… Es war ganz einfach. Scheinbar passierte hier alles aus sich selbst heraus: Die Welt dreht sich, ich drehe mich mit ihr. Ich habe die Revolution ausgelöst. Die Zeit der Nebel ist vorüber, ich lebe jetzt in einer Welt des Dunstes. Ich setze mich intensiv mit dem Material auseinander und arbeite mit dem Wunsch die Oberfläche aufzureißen. Usw.…

Nur Angst hatte ich gehabt: dass ich draußen an der Grenze zum Nichts, so werden würde wie ein Fremder in der Fremde. Ich starrte auf die Haustür und es dauerte, ehe ich begriff: Nutzlos all das… Das Gedachte muss dem Denkbaren weichen. Ich bin der Fremde in einem Traum.

Miroslav B. Dušanić

___________________________________________________________

Wenn einem Menschen nichts anders mehr übrigbleibt, fängt er an zu schreiben.
Danilo Kiš

Miroslav B. Dušanić: Zärtlichkeit

Miroslav B. Dušanić

Zärtlichkeit

Es lohnt sich ein Leben lang, auch durch alle Verdunkelungen der Zeit, die Zärtlichkeit zu suchen, um nur ein Erinnerungslied zu verewigen.

Miroslav B. Dušanić

Мирослав Б. Душанић: Правила службе на кожној клиници

Сава Шумановић

Правила службе на кожној клиници

Наредили су ми да креме и масти размазујем дланом

а не само кажипрстом или палцем

гледајући са стране кажу прихватљивије је

да размазујем од косе низ леђа све до прстију на ногама

да размазујем стручно

ни споро ни њежно

њежност је опасна замка која води нечему

под знацима навода

да размазујем жустро али не грубо

да размазујем без разлике женско и мушко

и по могућности увијек исто

а ако размазујем друкчије да се то не примијети

Наредили су ми да гледам и не видим ништа

осим болних мјеста

твој поглед је кажу само оштећена кожа

била она на подлактици или она на грудима

блискост је искључена

чак и са лицима које познајеш од раније

док су била сасвим здрава и клинички неинтересантна

Наредили су ми да размазујем и не осјећам кожу под прстима

да не саосјећам са болом

да попут робота радим механички

и будем здравствени радник на нивоу

Мирослав Б. Душанић

Miroslav B. Dušanić: Emina

Emina

Unter dem Schleier atmen Wege

Der Tag hat sie verschluckt

Erst am Abend völlig vereinsamt

streckt sie ihre Füße

auf das sinkende Licht…

(2007-2010)

Miroslav B. Dušanić

 Photo: Miroslav B. Dušanić

Miroslav B. Dušanić: Großstadtschocker: Dem Himmel so nah

© by Pedro Camara - Momentos...

Großstadtschocker: Dem Himmel so nah

Sing aber spiel nicht mit mir

auf schmalem Grat

"Wettlauf mit dem Tod"

hier und heute

Schau dich schlau

mit den Augen der Entdecker

die fetten Jahre sind vorbei

Herr Ober auch ich war

nur ein mittelmäßiger Schüler

Solange du da bist

sag einfach ja

der Himmel soll warten Öl

Schweiß

und harte Männer

Küss niemals einen Flaschengeist

ein Killer

kommt selten allein

Stirb an einem anderen Tag

irgendwie anders: im Fadenkreuz

der Mafia absolut live

mit Fauchen und Trompeten

im Lichte des Tages

unter unserem Himmel

Miroslav B. Dušanić

(2007-2010)

/Eine TV-Programmauswahl am 6. Mai 2007 - wortgetreu, inspiriert durch „Radionummer“ von Dirk Schroeder/

Чика Јова: Јован Јовановић Змај

Фотографија: Перо Васлић

Шта ја све имам?

Ево имам два ока у глави,

Њима гледам, како с' небо плави,

Видим цвеће, тице, рибе чиле,

Видим моје родитеље миле.

Очи моје, Богу хвалу дајте,

Очи моје, весело гледајте!

Ево имам ува два,

Послушна су обадва,

Њима слушам, кад нам вели нана:

Децо моја, будите ваљана!

И кад баба зове, да се ради:

Ко год ради, не боји се глади.

Имам уста, да говорим њима

Оцу, мајци, пријатељ'ма свима;

Што год мислим, казат' могу,

Што год не знам, питат' могу.

Могу певат', смејати се могу,

Ох, па могу молити се Богу!

Имам срце малено у груд'ма,

Весело је међу добрим људ'ма.

Љуби све, што ј' добро, љуби силно, живо,

Ал' откуд ми срце, ко ми га даривȏ?

Бог ми га је дао, та зар не знам, гле,

Бог ми дао срце, Бог ми дао све.

Јован Јовановић Змај

ЧИКА ЈОВА
СРПСКОЈ ДЕЦИ

НИРНБЕРГ 1997

Miroslav B. Dušanić: Mythos und Wahrheit

Мирослав Б. Душанић

Mythos und Wahrheit

Nimmer können wir zurück
Friedrich Nietzsche

Einmal sang der Mut

leuchtendhell: An der Zeit ist es

die entkräfteten Seelen zu befreien

und ihr Leid!

- Wohin mit denen

die keine Heimat haben?

Miroslav B. Dušanić

 
weitere Werke bei Jon Beinart : beinArt Surreal Art Collective bzw. im Buch Metamorphosis oder Kris Kuksi's Gallery

Surreal Visionary Fantastic Art & Metamorphosis Art Book

Мирослав Б. Душанић: Запис о огледалу

Запис о огледалу

урамљено или не - аутентичан

простор без димензије

празно али од других празнина

у свему различито

нијемо

нијемо и без ријечи схватљиво

ништа шта бих могао да додам

а пуно тога бих радо одузео

Мирослав Б. Душанић

Installations: © by Lee Yong Baek - Mirror 1 & 2 (2007)

Poetry for Peace in Manipur ( মনিপুর )

On the fire

On the fire, I walk.

Beneath the rain, I cry.

Under the hailstones, I survive.

In the thunder, I howl.

Throughout the storm, I fly.

Below the star, we hide.

In the dark, I search my way.

All through the frozen winter, I swim.

Encircled by testosterone soldiers,

We encircle thabal chongba[1].

Under the moon, they rape.

Under the sun, they kill.

© by Rojio Usham

[1] - Manipuri moonlit dance in circle

Мирослав Б. Душанић: У потрази за човјеком

© by "Илустрована Политика"

У потрази за човјеком

у беспоштедној борби анђела и демона

у урлику громова и пламену муња

олујни вјетрови и кише бришу с неба

све знакове нашег постојања

и оном ко се усуди да тражи човјека

препоручио бих да се приземи

и да га тражи у блату и прашини

Мирослав Б. Душанић

Савко Пећић Песа: Ђурђевданска пјесма

усудом нама

поред Драшана и потока

пламишта и умрлишта

одоришта и огњишта

вашаришта и ракишта

пјевалишта и игралишта

ноћишта и прелишта

чакија палија и авлија

путишта и остругишта

бујадљика

шљивишта и узбрдишта

пијаништа и равништа

табаништа и блатишта

на опанку

ораништа дрвеништа и мучишта

молитвишта гробљишта и вапајишта

под звијездама јездицама

покајницама

у црној сионици

иловачи орачи

црној погачи

мајци безгрешници и оцу срдитом

црн дим из угарка и сумрака

у блату и прашини

одмара се суза судбе тешке

наших предака

усудом нама намијењених

Савко Пећић Песа

Allen Ginsberg

A Supermarket in California

What thoughts I have of you tonight, Walt Whitman, for I walked down the streets under the trees with a headache self-conscious looking at the full moon.

In my hungry fatigue, and shopping for images, I went into the neon fruit supermarket, dreaming of your enumerations!

What peaches and what penumbras! Whole families shopping at night! Aisles full of husbands! Wives in the avocados, babies in the tomatoes! --- and you, Garcia Lorca, what were you doing down by the watermelons?

I saw you, Walt Whitman, childless, lonely old grubber, poking among the meats in the refrigerator and eyeing the grocery boys.

I heard you asking questions of each: Who killed the pork chops? What price bananas? Are you my Angel?

I wandered in and out of the brilliant stacks of cans following you, and followed in my imagination by the store detective.

We strode down the open corridors together in our solitary fancy tasting artichokes, possessing every frozen delicacy, and never passing the cashier.

Where are we going, Walt Whitman? The doors close in an hour. Which way does your beard point tonight?

(I touch your book and dream of our odyssey in the supermarket and feel absurd.)

Will we walk all night through solitary streets? The trees add shade to shade, lights out in the houses, we'll both be lonely.

Will we stroll dreaming of the lost America of love past blue automobiles in driveways, home to our silent cottage?

Ah, dear father, graybeard, lonely old courage-teacher, what America did you have when Charon quit poling his ferry and you got out on a smoking bank and stood watching the boat disappear on the black waters of Lethe?

Karolina Glazer (Polska)