четвртак, 9. децембар 2010.

Мирослав Б. Душанић: Источник

© by Савко Пећић Песа: Старост
Источник
(Дијелови слагалице за дједа Николу)

У злу селу сјечиво суди

Тек кад утихне звекет челика
чује се плач нејачи — Зато га и не потежи

У јазбини
и смрт и живот су исти

Живот нема облика
он је просут по свој земљи

Богови обитавају у душама људи

Код сваке радости
сјећам се својих предака — Радујем се и за њих

Волим брвна и мостове
али прави корак
није прелазак на другу обалу — Једна је истина

Народе — Мој народе
Уздигни свој поглед ка звијездама

Највише што можеш да приуштиш овом свијету
је да спознаш себе самога

Мој живот и моја туга
пресушују — Очигледно старим

Стрпљиво стојим пред вратима
Обрадоваћу се ако ми буду отворена
али то не значи да сам ту част и заслужио

Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

Анониман је рекао...

Pretke slutim u rečima što
šapućem ih vetru
na dovratku
gde mit nam veli
duše se njihove
skupljati znaju

Миррослав Б Душанић је рекао...

Моја „Маленкост“ се обрадовала Твојој посјети и лијепом Слову...