Јасмин Исак ЛАТИЋ: Сопствена лаж

Сопствена лаж

Откад ми

Рекоше

Да три месеца имам,

Рачуне да средим,

Дугове вратим

И покајем се,

Ништа ме више

Не боли...

Идем пити,

Псујем к‘о кочијаш,

Не марим за реп

Који се за мном вуче...

Нити ме дотиче

Лавеж сеоских успијуша,

Које немају друга посла

Већ киселе купус

Тамо,

Где купусу место није...

Откад су ми

На чело крст

Урезали,

Црним мастилом

Од катрана тешка,

Не могу главу

На јастук перјани

Да спустим...

Поверовах

Да перје тихо

Убија...

И немам

Ни Ништа,

Ни Све...

И не знам

Дал' идем

Ни где...

Кад Језик је

Горак к'о

Бес,

Узак је

Покров за

Лес.

Откад ми рекоше

Да три месеца

Имам још

Кроз сузе се смејем

К‘о луд...

Ја имам барем

Зацртан пут

Куд не прати

Сопствена

Лаж.

Јасмин Исак ЛАТИЋ