© by Сузана Донословић |
Драма у нама
Негдје с јесени у раним деведесетим
Нестала су лица која су красила
Наша свратишта
Сада у предјелима непознатим
У предјелима далеким
Осамљени
И у сопственом тијелу заробљени
Испијамо дан по дан
Ноћ по ноћ
Молимо тишину за њих
Молимо тишину за њих
Молимо тишину за нас
Мирослав Б. Душанић
Објављено: БДЕЊЕ, Часопис за књижевност, уметност и културну баштину; год. XIII, бр. 45/46; Сврљиг, јул - децембар, 2015.
1 коментар:
Niko kao ti, dragi Miro, snažnom do bola rečju, ne uspeva da mi vrati u sećanje to vreme, te ljude, te predele 90-ih. Cenim da je to stoga što si ti tu sliku odavde poneo da je sačuvaš zauvek, a mi, ostavši ovde, skloni smo da zaboravljamo. A svaki zaborav je istinska smrt. Hvala ti što ne daš da umre ta slika koju pamtiš. Pa se tad i ja pomolim. Za njih, za nas...
Постави коментар