Метохија
Кажу да на југу има
нека биљка невидима.
Кидају јој сви корене –
опет из ње ластар крене.
Око ње се, веле, труди
чудна нека сорта људи.
Скидају им вазда главе –
поколења се наставе.
Томе роду припадају
виловите неке жене –
рађају и нељубљене.
А деца им сва сијају
попут Сунца и Месеца –
толико су златна деца.
Бранко Стевановић
1 коментар:
Me encantan las fotos! Felicidades.
Постави коментар