*
Место сам пусто
на коме ће демон заиграти.
Спаситеља лице стичем,
док се од врага браним.
О моје ноћи, тамницо без стражара.
*
Као са сваког дна
и са дна душе
подиже се талог, црнило, гроза.
Роб божији
стиче лице Спаситеља док се од врага лукавог брани.
*
Очајање је тешка туга
која је заборавила
на разрешења, и сузе.
 |
| Награда „Меша Селимовић“ за најбољу књигу у 2006. |
Отишли су сви свети,
И ми смо сели
За њихов сто.
Ми, одасвуд приспели
Старци и старице,
Кепеци и наказе.
Ноћ без звезда
У крошњама шумори.
Њишу се ниске гране.
Кад куцне тамни час,
Злоба ће наша
У нама заблистати.
ЗАСПАО САМ И УСНИО
Заспао сам и уснио
грозан сан:
Ја, душа проклета,
не припадам хоровима
већ огњевима.
А свет је огрезао
у злу,
и духови злобе царују.
ХВАЛИТЕ МЕ ПОСЛЕ СМРТИ
Хвалите ме после смрти.
Бићу тада варница
огња пакленог, или такво
(ништавно и неухватљиво)
штогод.
Хвалите ме после смрти.
Знам, ви то можете.
Ви сте увежбани и спремни.
Ви певате у црним хоровима.
Нема коментара:
Постави коментар