 |
| Надежда Петровић: Стари седрван у Призрену (1913) |
Уклете обале
Путеви оркана ту су. Очајне, у немом муку,
све куге и колере немилосрдно су нас косиле.
Ту су се најезде вековне проламале у хуку
и све пред собом носиле.
Ту су се животи осипали на сечивима ханџара
и на копитама олуја коњских распрскавали ко омаја,
ту се је небо црнело од паљевина и гара.
Смрти, је ли ту твоја домовина?
Насип смо, брана били. Јер мало само даље
с културом под руку, знаност перивојима шетала
градиле су се палате, дизале катедрале –
Европа тамо је цветала.
И за жртве толике, и за сву нашу муку
од ње нам једино речи презира таштог допале.
Таласи зала вековних ломили су се у хуку
о ове, о наше обале.
Славко Веснић
 |
| Надежда Петровић: Грачаница (1913) |
Нема коментара:
Постави коментар