© by Derya Duman |
Сезона бола
Као подземни возови
Бучни
Кроз тијело ми тутње
Болови
У само њима познатом
Ритму
Изнуравају ме
Даноноћно
Између ребара
Око срца
И нешто ниже
У крстима
И сада у екстази
Вибрирају
Не дају да дишем
Да пишем
Док из моћних небеских
Трава
Сребром опточена
Ноћ пада
Са улице допиру весели
Усклици
И жубор живота
Нове просторе осваја
Све је у покрету
Само сам ја згрчен
Мирослав Б. Душанић
1 коментар:
Mnogo lepa poezija Dušane.. pronađoh se među nekim od stihova...I sama ponekad imam neke svoje bolne sezone. pozdrav.
Постави коментар